Istinito svjedočanstvo jedne mame

Kaže ona: (dogodilo se jučer!) Muž i najstariji sin (15) već su zaspali, ja sam uspavljivala našeg najmlađeg sina (0.5), a srednji, Luka (9) je ležao na svom krevetiću. Kada je najmanji zaspao, otišla sam do Luke i rekla da ću si malo leći kraj njega. A on me ozbiljno pogledao i rekao: ‘Mama, pričekaj malo. Nemoj si odmah leći.’ Ostala sam malo zbunjena. (Inače, Luka je mezimac u kući.) Upitala sam ga zašto ne mogu odmah leći, a on je odgovorio: ‘Zato što si sad tu kraj mene leži moj anđeo čuvar, pa da ne legneš na njega.’ Odgovorila sam: ‘A mogu li leći pokraj anđela?’ Odgovor je glasio: ‘Možeš, evo napravio ti je mjesto’! Ostala sam bez riječi :) i legla sam pored anđela, zagrlivši svog malog anđela!