Progovorimo istinu napokon, kladionice i kockarnice uništavaju brakove i živote!

Dođem na Svetu Misu, ako uspijem naći mjesto, sjednem, pogledam na mobitel, uh…još 40-ak minuta do kraja, tko će izdržati? 

Uh, a danas toliko parova na kladionici, toliko dobrih koeficijenta, samo da ovaj svećenik ne drži dugu propovijed! Jučer nisam imao sreće, jedan par me zeznuo…hm…opala, evo će skoro pola Mise, dok ovako razmišljam brzo će i kraj pa mogu brzo u kladionicu. 

Draga braćo i sestre u Kristu, koliko mladih ljudi, pa i ne tako mladih, ima ovakvo razmišljanje na Svetoj Misi?! Da li je ovo praćenje i sudjelovanje na Svetoj Misi?! Koji odgovor dati na ovako nešto i da li savjetovati ovakvim osobama da idu na Svetu Misu. Većina će reći: „a bolje da ode tamo, pa da čuje nešto pametno, možda ga Gospodin prosvijetli.“ Ja ću reći da je ova osoba okovana mislima o kladionici. Sotona je odradio vrhunski posao kad osoba dođe na Svetu Misu i ovako „sudjeluje“ Svetoj Misi.

Mnogi će uplatiti listić na kladionici ili lotu ili će otići na nekakve aparate pa će ubacivati novčiće u džepove nekih ljudi, čudnih ljudi, čudnog imena, i prokockati svoje novčiće. Neki će dobiti sitniš, pa će taj sitniš opet vratiti tamo gdje su ga i našli. Mnoge će povući za tim „brzim i lakim“ dobitkom i mnogi će se upecati i mnogi će dobiti okove oko vrata jednog kukavičkog stvorenja koje vlada kockarnicama i kladionicama. Brza i laka zarada ne postoji. Mnogi se upecaju, mnoge nalaze tako što počine samoubojstvo…a o tome nitko, ama baš nitko ne govori i ne piše. Jer mnogi, mnogi dobivaju komadić kolača iz te „bogate trpeze“.

Sad dolazimo do onog dijela: „o Gospodine, Gospodine, daj mi da dobijem, daj mi da dobijem na kladionici, o daj mi, molim Te“. Interesantno je to, da je baš naš Gospodin, dok je visio na križu, slomljen, polomljen i unakažen gledao kako rimski vojnici bacaju kocku za njegove haljine. Četiri evanđelista pišu o tome. Ivan taj nemili događaj opisuje ovako: „Rekoše zato među sobom: „Ne derimo je, nego bacimo za nju kocku pa kome dopadne“ – da se ispuni Pismo koje veli: Razdijeliše među se haljine moje, za odjeću moju baciše kocku. I vojnici učiniše tako.“ (Iv. 19, 24).

Oh, koliko brakova se raspalo zbog kladionica i kockarnica. U ovo vrijeme kad nema posla, kad ljudi moraju jako dobro razmišljati kako s novcima, mnogi se kockaju s novcem za kruh. To je ta sotonska inteligencija uništavanja obitelji a naposljetku i samog čovjeka, on kaže jednostavno: „dođi, vidi kako je lako, zavrti, ispiši listić, uloži sav novac, uduplaj taj novac, ovo je čisti dobitak, dobit ćeš“….ako poslušaš taj glas izgubit ćeš sve!

Nažalost, u mnogim slučajevima i svoj život. Ali o tome se ne smije u javnost, loša reklama za kladionice i kockarnice!

Čovječe, ljubi svoju djecu, svoju ženu, svoju majku, svog oca, ljubi svoju obitelj, nemoj ljubiti novac, novac nije ljubav! Teška su vremena, da, vremena su za molitvu, vremena su da jako, jako, jako molimo jedni za druge. Ljubimo jedni druge, ljubimo kao što je Krist ljubio! Jer po tome će Gospodin znati sve o nama, ne po novčaniku!
Sveti Mihaele, U Ime Božje Ljubavi, moli za nas!


Sveta Faustino Kowalska, U Ime Božje Ljubavi, moli za nas!
Sveti Ivane Pavle II., U Ime Božje Ljubavi, moli za nas!
ISUSE, UZDAM SE U TEBE!