Svaki dan netko stane ispred nas i moli za pomoć: možda ne moli direktno, već nam to pokazuje na neki nečujan, skriven način. Nešto od nas traži, nešto pita. Ili jednostavno prođe pokraj nas, ne usudi se moliti, a u potrebi je. Trebamo si: nitko ne može sve, a kad smo zajedno nema ničega što ne bismo mogli. Trebamo se malo približiti i pokušati čuti ljude, pokušati vidjeti koje su potrebe naših bližnjih, što žele od nas, što nam šapuću:
Ako želiš, možeš me ohrabriti
Ako želiš, možeš me prihvatiti
Ako želiš, možeš me zavoljeti
Ako želiš, možeš mi reći hvala
Ako želiš, možeš mi dati ruku
Ako želiš, možeš mi oprostiti
Ako želiš, možeš mi dati malo vremena
Ako želiš, možda mogu i ja tebi pomoći.
Budimo spremni pomoći našoj braći i sestrama.
Bože, mi smo tvoji ljudi, tvoji sinovi i kćeri – takve si nas htio, i želiš da odrastamo, da napredujemo, da si pomažemo, da živimo život po tvojim pravilima: Ako to hoćeš, pomozi nam da prepoznajemo tvoju sliku u našim bližnjima
Ako hoćeš,ti nas možeš potaknuti da si budemo bolji,
Ako hoćeš, ispuni nas svojom ljubavlju, mirom i radošću
Ako hoćeš, daj nam snage da se dignemo iz svakog pada i gledamo izlaz iz naših patnja.
Ako hoću, i ja mogu biti bolji
Ako hoću, mogu vjerovati više
Ako hoću, mogu se nadati nebu.
